Vazniji istrazivacki problemi u savremenoj urbanoj sociologiji
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7 | Nivo: Filozofski fakultet

 Vazniji istrazivacki problemi u savremenoj urbanoj sociologiji:
Istrazivanja gradova razvijenih zemalja
-Zahvaljujuci globalnoj ekonomiji i globalni gradovi sticu neka obelezja treceg sveta.Kvalitativna i kvantitativna istrazivanja potvrdjuju da je stepen socioprostorne segregacije u evropskim drzavama ipak nizi nego u SAD-u.Postoje dva lica grada:
1)uspesno-zabavni centri,restorani,barovi,kazina itd. i
2)neuspesno-iskljuceni,ne samo iz procesa proizvodnje vec i po priznatim kriterijumima potrosackog drustva.Prema Edvardu Soji globalizovani grad opstaje kao celina uglavnom zahvaljujuci tehnologiji nasilja i socijalne kontrole.Bojazan od zlocina ogranicava slobodu kretanja.
Istrazivanje gradova treceg sveta:
“Sever postaje zelen a jug ostaje odbacen”.
Lokalna vlast u ovim gradovima oslanja se na tradicionalne mere privlacenja stranog kapitala, strategije socialnog dampinga i slabljenje nacionalnih lokalnih fiskalnih kapaciteta.Realni rezultat je slaba i/ili potkupljiva lokalna vlast.
Istrazivanja (post)socialistickih gradova:
-Rasprava o osobenostima urbanizacije u ovim zemljama vodila se izmedju pripadnika ekolosko-evolutivnog i istorijskog pristupa.
Prvi pristup je soc.urbanizaciju u Evropu oznacio kao zakasneli i izmenjeni oblik opstevazeceg modela sa izrazenom suprotnoscu urbano-ruralno,otezanim razvojem urbane srednje klase i podsticanomproletarizacijom.
Pravo na grad postalo je posebna privilegija.Prostorna ekonomija pocivala je na porastu redistributivne moci politicke elite,sto je uslovilo svesno poricanje urbane rente i ostalih trzisnih mehanizama pazvoja.
Ni jedan deo sveta, kao ni jedna pojava,vise ne postoji izolovano od ostatka sveta. Ideja o odrzivom razvoju je rezultat posmodernog drustva.Globalizacija je stara koliko i gradska drustva.Izraz globalni grad potrebno je razdvojiti na dva njegova znacenja:
1. Jedno je ono koje se proteze jos od kada je imerijalni Rim na pocetku viajen kao
kompendijum sveta,
2. Drugo je ono koje nastaje sa postindustrijskim drustvom.
Globalizacija je slojevit proces koji zahvata drustvene, tehnicko-tehnoloske, prirodne i politicke konstituente civilizacije.To je proces u kome se populacija sveta sve vise povezuje u jedno drustvo. Ronald Robertson je zakljucio da se holisticki fenomen globalizacije spaja u medju dejstvu 4 kulturno-drustveno-fenomenoloska elementa:
Individualnog bica,koje se definise kao gradjanin nacionalnog drustva i koje se uporedjuje sa razvojem drugih drustava
Nacionalnog drustva
Medjunarodnog sistema drustva i
Ljudskog drustva u celina
Po Robertsonu svet se nikada nije nalazio u fazi tako snaznog ubrzanja globalizacije kao danas.
Entoni Gidens globalizaciju vidi kao direktnu konsekvencu modernizacije.
Prema Gidensu,4 elementa koji su odredili modernizaciju , a definisu globalizaciju :
1.kapitalizam,
2.neprekidna svest o blizini drugih,
3.vojni poredak,
4.industrijalizam.
Prema Marksu kapitalizam je tocak ekonomske globalizacije , zbog toga sto njegove pojedinacne institucije-finansijsko trziste, roba ,ugovorna radna snaga,otudjeno vlasnistvo-uredjuju ekonomske promete na velikim prostranstvima.Trgovina spaja i istovremeno stvara razlike na globalnom , regionalnom i lokalnom nivou.Globalna ekonomija je veliki zamajac polarizacije sveta na bogate i siromasne.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]